Вести

Свакодневно радимо и радимо. Осећаћемо се уморно и понекад ћемо се осећати збуњено у вези са животом. Дакле, овде смо сакупили неколико лепих чланака са Интернета да их поделимо са вама.

Члан 1. Искористите дан и живите у садашњости

Да ли сте неко ко често говори следеће фразе? „За минут“, „Урадићу то касније“ или „Урадићу то сутра“.

Ако јесте, молимо вас да их одмах уклоните из свог речника и искористите дан! Зашто? Зато што никада не знамо колико нам је времена преостало — и важно је да искористимо сваки његов делић!

Ваша деца су само бебе и мала на тренутак! Сликај! Направите видео записе! Лези на земљу и играј се са њима! Избегавајте да кажете „Не“, „Чим завршим“ или било која друга одлагања.

Буди добар пријатељ! Посетите! Позовите! Пошаљите карте! Понудите помоћ! И обавезно обавестите своје пријатеље колико вам значе!

Будите најбољи син или ћерка што можете! Баш као и са својим пријатељима — јавите се кад год је то могуће! Нека ваши родитељи знају колико их волите!

Будите одличан власник кућних љубимаца! Побрините се да им посветите пуно пажње и покажите им пуно љубави!

И на крају, али не и најмање важно — ослободите се негативности! Не губите ни секунду на осећања мржње или негативна осећања! Пустите све то и живите у тренутку - не за прошлост! Обавезно живите сваку секунду као да вам је последња!

Члан 2. Залазак сунца

Имали смо изузетан залазак сунца једног дана прошлог новембра.

Шетао сам ливадом, извориштем малог поточића, када је сунце, пред сам залазак, после хладног сивог дана, допрло до једног бистрог слоја на хоризонту. Најмекша и најсјајнија вечерња сунчева светлост падала је на суву траву, на гране дрвећа на супротном хоризонту и на лишће храстова храста на падини, док су се наше сенке пружале дуго преко ливаде на истоку, као да смо само мрвице у својим гредама. Био је то тако леп призор какав нисмо могли ни да замислимо ни тренутак раније, а ваздух је био толико топао и спокојан да ништа није било потребно да се од те ливаде направи рај.

Сунце је зашло на ту повучену ливаду, на којој се није видела ниједна кућа, са свом оном славом и сјајем које је обасипало градовима, као што никада није зашло. Постојао је само усамљени јастреб чији су крила позлаћена златном светлошћу. Пустињак је погледао из своје колибе, а поточић са црним жилама вијугао је мочваром. Док смо ходали у тој чистој и блиставој светлости која је позлатила осушену траву и лишће, мислио сам да никада нисам био окупан у тако златној поплави, и никада више нећу.

Зато, пријатељи моји, уживајте у сваком дану!