Вести

Фестивал двоструке секунде (или Фестивал пролећног змаја) традиционално се назива Фестивал змајеве главе, који се назива и „Дан легендарног рођења цвећа“, „Дан пролећног излета“ или „Дан брања поврћа“. Настао је у време династије Танг (618 АД — 907 АД). Песник Баи Јуии написао је песму под насловом Други дан другог лунарног месеца: „Прва киша престаје, никне трава и поврће. У светлој одећи су млади момци и у редовима док прелазе улицу.” На овај посебан дан људи шаљу једни другима поклоне, беру поврће, дочекују богатство и одлазе у пролећни излет, итд. Након династије Минг (1368. не — 1644. нове ере), обичај посипања пепела да би се привукао змај звао се „ змај диже главу“.

Зашто се то зове „змај који подиже главу“? Постоји народна прича у северној Кини.

Прича се да је једном цар од жада наредио четири краља морског змаја да не пада киша на земљу за три године. Некада је живот за народ био неподношљив и народ је трпео неописиву беду и невољу. Један од четири краља змајева — змај од жада био је саосећајан са људима и тајно је испустио кишу на земљу, коју је убрзо открио

цара од жада, који га је протерао у свет смртника и ставио под огромну планину. На њему је била плоча, на којој је писало да се змај од жада неће вратити у рај ако не процветају златни пасуљ.

Људи су ишли около причајући вести и размишљали о начинима да спасу змаја. Једног дана једна старица је на улицу носила врећу кукуруза за продају. Врећа се отвори и златни кукуруз за расут по земљи. Људима је пало на памет да су зрна кукуруза златна зрна, која ће процветати ако се пеку. Због тога су људи координирали напоре да испеку кокице и ставе је у дворишта другог дана другог лунарног месеца. Бог Венера је од старости имао слаб вид. Имао је утисак да је процветао златни пасуљ, па је пустио змаја.

Од тада је на земљи постојао обичај да другог дана другог лунарног месеца свака породица пече кокице. Неки су певали док су се пели: „Змај подиже главу другог дана другог лунарног месеца. Велике штале ће бити пуне, а мале ће се прелити.”

На овај дан се одржава низ активности, укључујући уважавање цвећа, узгој цвећа, одлазак на пролећни излет и причвршћивање црвених каишева на гране. У храмовима Бога цвећа на многим местима приносе се жртве Богу цвета. За стабљике цвећа везане су црвене траке од папира или тканине. Време тог дана се посматра као прорицање годишњег приноса пшенице, цвећа и воћа.